Велики учитељ, Конфуције

Размишљајући како да проведем летњи одмор , пронашла  сам брошуру Младих истраживача Србије.Чим сам угледала програм за волонтерски камп у родном граду Конфучија , пријавила сам се. Инструкторка сам Таи Чи Чуана, дубоко поштујем кинеску културу и традицију и у њој налазим инспирацију за свој рад. Учим кинески већ пар година , и зато сам се радовала  да коначно и ја нешто кажем на том језику. Радили смо на рестаурацији храма и подучавању деце енглеском језику и културној баштини различитих земаља. То је био мој други боравак у Кини и након што сам посетила пријатељице у Пекингу кренула сам у авантуру.

Моји ђаци. Чиста срећа.

Ово је прича о традицији и великом учитељу,  али кад причамо о Кини не можемо да прескочимо и модерне ствари као што је супер брзи воз на линији Пекинг –Шангај. Пруга је дуга 1328км а воз достиже максималну брзину од 380км на сат.  До нашег одредишта путовали смо 535км и стигли смо за два сата и шест минута! Више смо лебдели, него се труцкали, јер је воз направљен од пластичних материјала ојачаних карбонским влакнима и легуром магнезијума , чиме се смањује тежина , а повећава брзина.

Допутовали смо одморни и одмах почели да радимо. Кина своје успехе и модернизацију дугује непркидном раду, дисциплини и посвећености. То није чудо, то је резултат рада.  Деца коју смо учили, са којом смо се дружили и од којих смо и ми учили су одлучила да летнји распуст проведу учећи енглески. Сви смо били лепо прихваћени,  јер у овај мали град још увек ретко долазе странци, док је број туриста из Кине велики.

Градић Ћу Фу у кинеској провинцији Шан Донг има само 60 000 становника  и према кинеским стандардима спада у мали град. Он је родни град великог учитеља Конфучија, а у доба Државе Лу (722-481 п.н.е) био је њен главни град. Конфучијев храм, породично имање Конг и велико гробље Конфучија и његових следбеника су од 1994. године под заштитиом УНЕСКО организације, као локација светске баштине. Град окружују зидине са воденим јарком , изграђене за време династије Минг. Унутар зидина налезе се храм и породично имање а Конфучијево гробље се налази 1км северно од зидина.

Изградња Конфучијевог храма почела је само две године након његове смрти и данас се састоји од више од стотину грађевина. Породично имање Конг је од скромне кућице вековима расло и данас чини 152 објеката. Овај традиционални кинески план градње , копирају многи кинески цареви при изградљи палата, као што је на пример Забрањени град у Пекингу.

Конфучијево гробље је данас огроман парк који обухвата скоро два хектара. У организоване обиласке се иде електричним возом. У тој великој шуми схрањен је Конфучје и током векова више од 100 000 његових наследника и следбеника. Од када је цар Ву Ди из династије Хан прихватио предлог да се оснује стотину школа које ће ширити Конфучијево учње, његова гробница је постала место ходочашћа. Конфучијеви потомци су током целог династичког периода били признавани и добијали су посебне почасти и титуле од владара. Посебна титула војводе врхунске светости давана је најстаријем члану сваке генерације. Та традиција се задржала до данас.

На Конфуцијевом гробу, одајем пошту великом учитељу.


Конфучије је живео у периоду  од 551 -479 п.н.е. Радио је као чиновник у држави Лу а једно време је био и министар правде, тј. врховни судија у држави Лу. Због неслагања са владарем није могао да напредује у државној служби . Напушта службу и креће у путовање по кинеским државама подучавајући обичне људе и владаре. Он је сматрао да образовање није само за богате и зато се назива првим учитељем. Пред крај живота враћа се у свој родни град, где подучава многе ученике и умире у 73.години живота. Овај највећи учитељ за себе каже да је само носилац и реинтерпретатор старих знања. Ипак, он је кроз тумачења древних списа давао и сопствене оригиналне идеје о политици и моралу.

Иако се неки Кинези придржавају конфучијанских обичаја на религијски начин, не можемо га посматрати као религију јер се не дотиче теолошких питања. Након толико времена које је протекло , и данас је то  примењива филозофија  за модерног човека. Аксиоми  : Ако желиш себе да уздигнеш, уздигни друге  или Не чини другоме оно што не желиш себи јасно изражавају његова филозофска начела.  Најбољи је и најморалнији човек онај који дела из човекољубља, на темељу исправности . Конфучије је рекао: Племенити човек разуме исправност, мали човек разуме корист .

Конфучије је друштвене односе свео на пет главних, под које се могу подвести сви други: однос владара и поданика, оца и сина, мужа и жене, старијег и млађег брата и однос између пријатеља. Прва четири односа карактеришу праведност и добронамерност у управљању, искреност и исправност у понашању. Однос међу пријатељима треба да карактерише међусобно унапређивање у врлини. Он спомиње и шест уметности које су потребне да појединац практикује да би постигао савршенство, неке од  њих су калиграфија, стрељаштво, музка или математика.

Традиционално, Конфучије се сматра аутором или коментатором шест класичних дела конфучијанске књижевности. Књига промене,,Књига песама,Књига историје,Књига ритуала,Књига музике, Анали Пролећа и Јесени,  међутим научници данас сматрају да он није учествовао у писању тих дела.

Боравак у волонтерском кампу био је некада веома напоран, са мало слободног времена и веома ограниченим комфором. Али награда је била велика. Спознаја да смо истовремено сви  учитељи и ученици, да узимамо и дајемо, радимо и поштујемо једни друге и тако градимо бољи свет. Док смо певали  кинеске песмеили учили да играмо коло развијали смо врлине, дружили се и смејали.

Захвална сам на овом искуству и са нестрпљењем очекујем ново…

Текст и фотографије:

Исидора Милошевић

Текст је објављен у Политикином магазину

 




Previous
Previous

Božanstvena planina, Wu Dang

Next
Next

Шри Ланка, случајно срећно откриће